Двадесетак километара од Пирота на путу ка Књажевцу, у истоименом селу, налази се манастир са црквом посвећеном светом Ђорђу. Храм чине три сукцесивно настале просторне јединице – трем, припрата и црква. Најстарија је црква триконхалне основе, са куполом, зидана у локалном маниру. Према фреско-натписима зна се да је живописана 1576. заслугом игумана Захарија. Зографи просечних способности извели су програмски опсежну и иконографски занимљиву фреско целину. Једноставна правоугаона припрата дозидана је и живописана у време игумана Симеона 1654. Даровити сликари, које одликује топао колорит и склоност ка декоративном, украсили су унутрашњост припрате и западну фасаду. Штитећи фасадни украс, пред припратом је озидан и трем. Континуирани монашки живот може се пратити не само кроз обнове храма (од којих је најобимнија била 1699–1703) и изградњу трију импозантних конака у порти, већ и дугогодишњим радом школе у конаку средином XIX века. Као духовни центар, Темска је у том периоду имала и истакнут просветитељски значај. Опсежним конзерваторским радовима на архитектури цркве и њеном живопису као и на конацима у порти, извођеним од седамдесетих година, манастирски комплекс је потпуно уређен.