Богородичину цркву манастира Велућа подигла је и украсила фрескама једна, у историји непозната, властеоска породица представљена у ктиторској композицији у наосу и припрати храма. Датовање у 1377/1378. изводи се на основу сличности велућке цркве с архитектуром и декоративном скулптуром Лазарице. Црква у Велућу је споменик моравске архитектуре – има облик сажетог триконхоса са споља петостраним, а изнутра полукружним апсидама, куполу и припрату. Зидана је каменом пешчаром и опеком, са наглашеним спојницама малтера. Фасаде су рашчлањене хоризонталним кордонским венцима и вертикалним стубићима, а архитектонски отвори украшени пластичном декорацијом у облику преплета двочлане траке и зооморфним мотивима. Пре 1389. црква је осликана фрескама које се стилски потпуно разликују од савременог моравског сликарства. Ликови су сликани плошно, без истицања волумена, а фигуре сведене на декоративне, наивно цртане зидне слике. У олтару су евхаристичке композиције, у наосу циклуси Великих празника, Страдања Христових, две сцене из Богородичиног живота и појединачне фигуре светитеља, док је у припрати насликан Страшни суд. У време кнеза Милоша обновљене су и споља осликане горње зоне храма. Конзервација архитектуре и сликарства завршена је 1973. године а санација крова и археолошка истраживања 2006. године.