english
Манастир Соколица
Документација
Архитектура
Сликарство
Покретна културна добра


Основни подаци
Предметна одредница
Манастир Соколица
Место
Општина
Период
Период градње
1300/1400
Категорија
Редни број у централном регистру
СК 1449
Надлежни завод који води локални регистар
Покрајински завод за заштиту споменика културе - Приштина, канцеларија у Лепосавићу
Основ за упис у регистар
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС у Београду, бр. 2304 од 25. 12. 1948.г. Закон о заштити споменика културе и природних реткости (Сл. гласник НРС бр. 54 /4) .
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију
Службени гласник РС 16/90

Црква Богородичиног Покрова у селу Бољетину код Косовске Митровице познатија је под називом Соколица, брда у чијем се подножју налази. Подигнута је у XIV или XV веку, можда од неког властелина из околине града Звечана, а ранг манастира је вероватно стекла захваљујући скулптури Богородице са Христом која је ту пренета са западног портала Бањске да би се сачувала од Турака. Култ Соколичке Богородице имао је до скора велик углед у народу, без обзира на конфесију. Цркви малих димензија касније је додата пространа припрата, а између два рата изграђен је звоник. Зидана је од вешто обрађеног камена, са плитком апсидом, засведена полуобличасто. На фасадама, нарочито северној, урезани су примитивни цртежи људи и животиња као и стари записи. Тешко оштећени живопис из периода турске власти сачувао је неколико представа: Христа Пантократора у своду, Успење Богородице на западном зиду, Поклоњење архијереја у апсиди. На јужном зиду видљиви су фрагменти фигура одевених у одећу лаика, за које се сматра да би могли представљати ктиторе. У цркви се чувају три старе и вредне књиге: руски Псалтир из XVII века, „Завомаје огледало” на бугарском језику из 1816, и Молитвеник из 1838. Санација и конзервација архитектуре изведена је 1995/96. Нови конак саграђен је осамдесетих година овог века.

 

Литература. 1) Максимовић Ј. (1971). Српска средњовековна скулптура. Нови Сад, 96-97; 2) Ивановић М. (1987). Црквени споменици XIII-ХХ век. Задужбине Косова. Призрен-Београд, 527-528.