english
Споменички комплекс у Прокупљу
Основни подаци
Предметна одредница
Споменички комплекс у Прокупљу
Место
Општина
Период
Период градње
друга половина XIV века
Категорија
Редни број у централном регистру
СК 229
Датум уписа у централни регистар
21.06.1982.
Редни број у локалном регистру
52
Датум уписа у локални регистар
22.03.1982.
Надлежни завод који води локални регистар
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Основ за упис у регистар
Решење Републичког завода за заштиту споменика културе Београд бр.1388/i од 21.10.1963. год.
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију
Службени гласник СРС 28/83

Налазећи се на раскрсници изузетно важних путева, Прокупље је као град постојало још од римског времена, што су, приликом археолошких истраживања, потврдили остаци римског Hammeum-a и византијског Komplos-a. Међутим, најзначајнији и најбоље очувани су делови средњовековног утврђења Хисар, које се у историјским изворима помиње у XV веку. На врху истоименог брда смештена је цитадела са донжон кулом и цистерном, док је у подграђу бедемски зид са кулама од којих је најзанимљивија тзв. Југ Богданова кула. У подножју Хисара, налази се црква која у народу такође носи назив Југ Богданова. То је једнобродна грађевина зидана каменом и опеком, са полукружном апсидом и засведена полуобличастим сводом. Подигнута је на месту ранохришћанске базилике. У унутрашњости су се делимично сачувале фреске светлог колорита, јаких светло-тамних контраста и коректно изведеног цртежа, настале вероватно средином XIV века. Наративност је главна одлика овог сликарства чији је ктитор, претпоставља се, био неки угледни властелин. Током XVII и XVIII века овај храм су за своје верске потребе користили Дубровчани, који су у Прокупљу имали своју колонију, па отуда и назив „Латинска црква”. Конзерваторско-рестаураторски радови изведени су на цркви и само делимично на средњовековном утврђењу.