english
Средњовековни град Маглич
Документација
Архитектура


Основни подаци
Место
Општина
Период
Период градње
XIII век
Категорија
Редни број у централном регистру
СК 168
Датум уписа у централни регистар
05.04.1982.
Редни број у локалном регистру
14
Датум уписа у локални регистар
04.02.1982.
Надлежни завод који води локални регистар
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Основ за упис у регистар
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.280/48 од 01.03.1948. год
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију
Службени гласник СРС 14/79

Текст приредио: Дејан Вукелић

Средњовековни град Маглич налази се на 20 км југозападно од Краљева, на десној обали Ибра, на врху брда које доминира околином. Претпоставља се да је подигнут у XIII веку, према једној претпоставци у доба Стефана Првовенчаног, према другој за време владавине Уроша I. Ово владарско утврђење имало је превасходно заштитну функцију: да осигура локалне комуникације, а нарочито прилаз важним манастирима у непосредној околини – Жичи и Студеници. Град се простире правцем југозапад-североисток, а за основу има неправилни вишеугаоник са седам масивних кула и Донжон кулом, које су међусобно повезане бедемима. У утврђење се улазило кроз лучно засведену капију на северној страни, док се помоћни улаз налазио на једној од јужних кула. Унутар самог града налазимо очуване остатке палате и једнобродне Цркве Светог Ђорђа са готским елементима. Маглич је познат и као седиште архиепископа Данила II који је између 1324. и 1337. обновио утврђење. Нема прецизних података када је град пао у турске руке, али се претпоставља да је Османској империји прикључен после пада Смедерева и Српске деспотовине 1459. године. Важну улогу Маглич добија и током Другог српског устанка, када је на овом месту успешно одбијен турски напад.