Манастирски црква Успења Богородице у Грачаници, задужбина краља Милутина, саграђена је у другој деценији XIV века. Изведена у форми петокуполне грађевине са основом у облику уписаног крста, грачаничка црква спада у врхунска архитектонска остварења епохе. Средином XIV века дозидана је спољна припрата. Михаило и Евтихије, чувени сликари из Солуна, завршили су живописање до 1321. У централној куполи, испод слике Христа Сведржитеља, представљени су Небеска литургија, пророци и јеванђелисти. У наосу су циклуси Великих празника, Христових страдања, Чуда и парабола, Христових јављања посмртних јављања, сцене из живота Богородице, св. Николе и Менолог. У олтару су евхаристичке и старозаветне теме. Милутин и његова жена Симонида, византијска принцеза, насликани су као владари по милости Божјој, јер им анђели с неба доносе круне. У припрати је насликана Лоза Немањића и Страшни суд, док су у спољној припрати сачувани фрагменти фресака сликани у XIV веку и два столећа касније, око 1570. Поред композиција из циклуса Васељенских сабора, Богородичиног акатиста и Крштења, ту су портрети српских архиепископа и патријараха и представа сахране грачаничког митрополита Дионисија. Грачаничка ризница страдала је у пожарима између 1379–1383. У манастиру се данас налази значајна збирка икона, међу којима је најстарија Христа Милостивог из XIV века, јединствена по својим димензијама (269 x 139 cm). Радови на конзервацији архитектуре и сликарства одвијали су се до 1999. Манастир је 2006. уписан на Листу Светске културне и природне баштине.

Литература. 1) Ћурчић С. (1988). Грачаница. Историја и архитектура. Београд-Приштина; 2) Тодић Б. (1988). Грачаница. Сликарство. Београд-Приштина.