Текст приредила: Марија Шеган
Локација. Црква Св. Николе налази се на надморској висини од 753м, покрај реке Бистрице, у подножју две планине – Шар планине и Ошљак, у центру села Средска код Призрена.
Историја. Црква Св. Николе је подигнута у 16. веку у време Османске превласти Србијом. Постоји вероватноћа да је подигнута у време великог везира Мехмеда Паше Соколовића (1526 – 1579), који је, будући православног порекла, подржавао обнову и изградњу хришћанских манастира и цркава на територији средњовековне Србије. Првобитна црква је представљала малу једнобродну грађевину, озидану сигом. Прошлост цркве, нажалост, није довољно испитана. Познато је да је обновљена и проширена 1875. године. Према предању архитекта одговоран за обнову цркве је убијен од стране турских власти, јер није испоштовао закон и православну цркву укупао за два степеника у земљу. Тело архитекте је сахрањено у порти цркве, од када потиче традиција и да се мештани села сахрањују овде. Црква је, иако више пута оштећена, преживела балканске, светске и последњи тзв. Косовски рат.
Архитектура и унутрашња декорација. Црква представља једнобродну грађевину, правоугаоне основе. Засведена је полуобличастим сводом. На источној страни се налази тространа олтарска апсида, а на западној шира припрата. Изнад припрате се уздиже шестоугаона купола са звоником. Прозорски отвори су у облику монофора. Црква је зидана од камена и опеке. Фасада није малтерисана и нема украса. Црква је живописана 1875. године. У близини цркве се налази парохијски дом, а у порти је смештено гробље.
Литература. Чукаловић Т.С. et all (2002). Средска и Сречани: у речи и слици
Текст приредила: Марија Шеган
Локација. Црква Св. Николе налази се на надморској висини од 753м, покрај реке Бистрице, у подножју две планине – Шар планине и Ошљак, у центру села Средска код Призрена.
Историја. Црква Св. Николе је подигнута у 16. веку у време Османске превласти Србијом. Постоји вероватноћа да је подигнута у време великог везира Мехмеда Паше Соколовића (1526 – 1579), који је, будући православног порекла, подржавао обнову и изградњу хришћанских манастира и цркава на територији средњовековне Србије. Првобитна црква је представљала малу једнобродну грађевину, озидану сигом. Прошлост цркве, нажалост, није довољно испитана. Познато је да је обновљена и проширена 1875. године. Према предању архитекта одговоран за обнову цркве је убијен од стране турских власти, јер није испоштовао закон и православну цркву укупао за два степеника у земљу. Тело архитекте је сахрањено у порти цркве, од када потиче традиција и да се мештани села сахрањују овде. Црква је, иако више пута оштећена, преживела балканске, светске и последњи тзв. Косовски рат.
Архитектура и унутрашња декорација. Црква представља једнобродну грађевину, правоугаоне основе. Засведена је полуобличастим сводом. На источној страни се налази тространа олтарска апсида, а на западној шира припрата. Изнад припрате се уздиже шестоугаона купола са звоником. Прозорски отвори су у облику монофора. Црква је зидана од камена и опеке. Фасада није малтерисана и нема украса. Црква је живописана 1875. године. У близини цркве се налази парохијски дом, а у порти је смештено гробље.
Извор
Чукаловић Т.С. et all (2002). Средска и Сречани: у речи и слици