Плитка и полукружна апсида јесте она одлика по којој се, у архитектонском погледу, драјчићка црква разликује од осталих из средачке скупине. Занимљиво је, такође, да једнобродна, полуобличасто засведена грађевина има каменом поплочан под, нижи у наосу, а подигнут у нивоу солее и олтарског простора. На јужној фасади је полукружна ниша са допојасном фреско-представом арханђела. Описана прва градитељска фаза цркве датује се на основу живописа у последњу деценију XVI века. Првобитни изглед нарушен је уклањањем западног зида и значајним продужењем наоса тридесетих година наредног столећа. Обнова је, осим градитељских измена, подразумевала и поновно осликавање, тако да новији живопис покрива или замењује готово читав старији ансамбл. О квалитету првобитних зидних слика може се данас судити тек на основу икона сачуваних на иконостасу у престоном низу и фризу који образује Деизисни чин, за које се претпоставља да су дело истог мајстора. Сигурног цртежа и племенитог колорита, ова дела указују на зрелог сликара који широким потезима дефинише форму остварујући монументалност, што недостаје осталим мајсторима који раде у истом подручју. Иконе су конзервиране 1960–1961.

Литература. Пајкић П. (1958). Цркве Средачке жупе из турског периода. Гласник Музеја Косова и Метохије, III (Приштина 1958), 95-100; Балабановић П. (1963). Конзервација икона из села Драјчића у Средачкој жупи. Старине Косова и Метохије, (Приштина 1963), 243-247; Шупут М. (1991). Споменици српског црквеног градитељства ХVI-ХVII век. Београд, 71-72.