english
Црква Св. Николе у селу Ђураковац
Документација
Архитектура
Остало


Основни подаци
Предметна одредница
Црква Св. Николе у селу Ђураковац
Место
Општина
Период
Период градње
1592
Категорија
Редни број у централном регистру
СК 1381
Надлежни завод који води локални регистар
Покрајински завод за заштиту споменика културе - Приштина, канцеларија у Лепосавићу
Основ за упис у регистар
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе АКМО у Приштини, бр.475 од 9. јула 1955.г. Закон о заштити споменика културе и природних реткости (Сл. гласник НРС бр. 54 /4).
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију
Службени гласник РС 16/90

Село Ђураковац налази се недалеко од Истока у Метохији. Мала ђураковачка црква је једнобродна, засведена полуобличасто, споља тростране, а изнутра полукружне апсиде, са дрвеном припратом. Зидана је притесаним и ломљеним каменом и сигом, утопљеним у малтер, а кров јој је покривен каменим плочама. Подигнута је на темељима старије грађевине из XIV века, о чему сведочи надгробна плоча неког Данила, могуће ктитора, из 1362. Потпуно су је обновили мештани на челу са попом Цветком 1592, а осликао ју је „грешни Милија зуграф”, како сведочи натпис над улазом у наос. То је сликарство просечних вредности за своје доба, обновљено 1863. Архитектонска обнова је укључила и подизање дрвене припрате, са вратима украшеним плитким рељефом на којима су такође урезана имена ктитора и дуборезаца. Кровови припрате и олтара нижи су од наоса, с тим што је под ексонартекса знатно испод нивоа тла. Храм припада групи гробљанских цркава сличних онима у долини Белог Дрима и представља ретку комбинацију камена и дрвета. У цркви су се чувале царске двери настале на прелазу из XVI у XVII век, четири велике иконе из 1630. и рукописни Богородичник из XVI века. Међу надгробницима средњовековног гробља око цркве истиче се стећак са представом јелена. Конзерваторски радови на архитектури, живопису и иконопису обављени су 1968. Јулa 1999. албански терористи су срушили цркву, а парохијски дом опљачкали и спалили.

 

Литература. 1) Бошковић Ђ. (1933/1934). Белешке са путовања. Старинар, VIII-IX (Београд 1933/34), 289-90; 2) Ивановић М. (1987). Црквени споменици XIII-ХХ век. Задужбине Косова. Призрен-Београд, 443-444.