На једном од бројних острва у сплету мочвара и меандара реке Мостонге, на основама средњовековног утврђења, поновљена је матрица касније утврђеног града, насеља међу шанчевима, квадратне основе, истакнутих праваца cardo и decumanus, чији изглед потврђује скица из 1698. Две карте Сомбора из XVIII века приказују квадратно језгро – унутрашњу варош око које се временом насеље концентрично шири и постепено добија звездасти облик. На плану из 1881. видљива је непромењена већ формирана матрица. Градско језгро Сомбора уоквирено венцем, који чине четири улице – венци војводе С. Степановића, П. Бојовића, Ж. Мишића и Р. Путника – складна је хомогена урбанистичко-архитектонска и културно-уметничка целина континуирано развијана током два века, да би процват доживела седамдесетих година XIX века обогативши баштину градитељским наслеђем барока, класицизма, истористичких опредељења еклектике са елементима неоренесансе, необарока, али и изванредним примерима сецесије и модерне. На овом простору су значајне грађевине Градска кућа, Народно позориште, Градска библиотека, Препарандија, Крушперова палата и кула, Галеова, Грашалковићева, Лалошевићева, Коњовићева кућа, цркве Св. Ђорђа, Св. Јована, Св. Тројства, Св. Ивана Непомука и др. Конзерваторски радови изведени су на појединим зградама.