english
Жупна црква Св. Јурја и жупни дом
Основни подаци
Место
Петроварадин, Ул. Штросмајерова бр.20
Прикажи на мапи
Општина
Период
Период градње
1701-1714
Редни број у централном регистру
СК 1585
Датум уписа у централни регистар
28.12.1999.
Редни број у локалном регистру
СК 29
Датум уписа у локални регистар
01.12.1999.
Надлежни завод који води локални регистар
Завод за заштиту споменика културе Нови Сад
Основ за упис у регистар
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе АПВ бр. 915 од 04.12.1954. год

Црква је подигнута између 1701-1714. године. Главни олтар од црвеног мермера завршен је тек 1774. г. Упоредо са грађењем цркве исусовци су до саме цркве сазидали и своју резиденцију која је до 1719.г. имала само један тракт. Те године положени су темељи за остала три тракта, тако да до сада цела зграда са црквом чини затворен четвороугаоник. Међу барокним и барокизираним грађевинама на тлу Војводине, самостан Св. Јурја је сачувао аутентичан израз епохе у којој је настао и јасно се издваја својом архитектонском чистотом и естетском умереношћу. Налази се у подножју бедема Петроварадинске (Горње) тврђаве, уз сам зид.Црква је једнобродна грађевина, саграђена у облику издуженог правоугаоника којем је додат још један мањи у апсидалном делу. Укупна дужина јој је 36,72 м, а ширина 15,45 м. Над улазним делом се налази хор кога носе два масивна профилисана стуба, док је простор испод хора засведен крстастим сводом. Цела грађевина је засведена плитким полуобличастим сводом од дашчане оплате коју носи кровна конструкција цркве. Унутрашwост цркве је веома једноставна. Раскош у барокним облицима свесно је наглашен на главним и споредним олтарима. На читавој главној фасади изражен је снажан вертикализам, наглашен са четири пиластра која се при врховима утапају у два хоризонтално профилисана венца, и у пресеку са wима стварају капителе. Два средња пиластра носе лучни фронтон са фризом, а два мања, крајња, носе по једну вазу. Хармоничну архитектонску вредност забата ремети звоник. Испод цркве се налазе две крипте. Улаз у једну је са улице, десно од главног улаза. На јужном делу крипте налази се мали отвор у полукружној ниши у којем су поред Распећа, два барокна мермерна анђела. Иза олтарске апсиде налази се још једна крипта мањих димензија.Северни тракт конака је најстарија грађевина после цркве, али је у првобитном облику задржао само подрумску основу. Измене је претрпео вероватно доградњом осталих трактова конака, између 1720-1734.г. Конаци по својој архитектонској концепцији представљају уобичајени тип грађевине ове врсте. Систем низа соба повезаних ходником овде је нешто измеwен- наместо отворених аркада у ходницима имамо прозоре у пуним зидовима. Обрада споqних површина је једноставна, изузев главне уличне фасаде северног конака, коју три кордонска венца деле у три спратне висине. У ритмичком размештају прозорских отвора првог спрата, ненаметљиво је укомпонована полукружа ниша са кипом св. Игнација, оснивача исусовачког реда. Над улазним вратима је кружни прозорски отвор са искованом гвозденом решетком. Нарочит акценат дат је колском улазу који донекле повезује фасаду северног конака са главним лицем барокне цркве.