Названа по надимку наследника, кућа имућног власотиначког трговца и једног од организатора и борца за ослобођење овог краја од Турака, Стојана Стојилковића, подигнута је средином XIX века. Грађена је као спратна зграда испуштеног спратног дела који испред улаза у подрум формира трем ослоњен на дрвене стубове. Зидана је каменом у приземљу и бондруком и чатмом на спрату. Четворосливног је крова покривеног ћерамидом. Унутрашњи простор спрата добијен је симетричним распоредом просторија око пространог средишњег хола који се завршава отвореном диванханом са ћошком. Богато изрезбареном таваницом, долапом, миндерлуцима и иконлуком истиче се гостинска соба, као и друга соба опремљена амамџиком, долапом и пећи, према преградном зиду мутвака у којем је зидано огњиште са ложиштем за пећ у соби. Као сведочанство стамбене културе староградске средине јужне Србије она истовремено указује на турско-оријентална обележја малобројног српског градског слоја тога времена. Обимни санациони и конзерваторско-рестаураторски радови обављени су у времену од 1979–1984, при чему је кућа добила намену матичне библиотеке.