Грађена је у периоду од 1872. до 1876. године по плановима рађеним у Министарству грађевина из 1867. године. Црква је једнобродна са наглашеним улазним порталима, полигоналном апсидом и истуреним четвороугаоним, у основи бочним певницама над којима се уздижу кубета са надвишеним октогоналним тамбурима. Са западне прилазне стране непосредно изнад улазен партије, издиже се масиван октогални звоник као вертикала која доминира не само читавом масом већ и у односу на сма градски центар као амбијент, па и његово шире подручје. Монументална је по совм, нарочито спољњем изгледу, односно пропорцијама, а рађена је са стислким карактеристикамау духу закаснелог класицизма са елементима неоренесансе, апсе као таква убраја и међу јединственимау Србији. Одликује се фасадном пластиком са наглашеним кровним венцима, тимпанонима, канелираним јонским пиластримаи др. Иконостас цркве и живопис су из 1901. године. Иконе су радили Стева Тодоровић и његова супруга Полексија.