Обухвата централни градски трг, стару трговачко-занатску чаршију и мање улице у пречнику од 45 m. Насеље Неготин се први пут помиње у XVI веку, а први запис о чаршији потиче из XVIII века. Највећи развој чаршија доживљава у доба успона трговине и занатства између 1840. и 1870, а чиниле су је приземне куће (од дрвета облепљене блатом) дуж обе стране улице, у којима се производило и продавало. Од тврдог материјала биле су само спратне куће. После 1890. нестају неки од преко двадесет заната, а јављају се нови у пространијим радионицама и дућанима, док примат преузимају радње са готовом робом и локали везани за банкарство и угоститељство. Вредност овог старог језгра је у аутентичности и урбаној целовитости, историјко-уметничким и архитектонским карактеристикама појединачних грађевина од традиционалне балканске куће (Хајдук Вељкова барутана, Конак кнеза Тодорчета – Кућа са аркадама, комплекс Мокрањчеве куће), до репрезентативних примера насталих под утицајем европских стилских праваца XIX и XX века (Саборна црква Св. Тројице, Гимназија из 1876. у духу романтизма, школа В. Караџић из 1912. по пројекту Јосифа Букавца, кућа апотекара Петра Бана из 1905. под утицајем сецесије, зграда Крајинске банке из 1907). У градском језгру налазе се споменици и спомен-обележја (ослободиоцима из ратова 1912–1918) као и чесме (подизане између 1882. и 1890). Конзерваторски радови су изведени на појединим деловима целине.