english
Окућница Солдатовића
Основни подаци
Место
Општина
Период
Период градње
прва половина XIX века
Категорија
Редни број у централном регистру
СК 441
Датум уписа у централни регистар
29.03.1983.
Редни број у локалном регистру
86
Датум уписа у локални регистар
31.01.1983.
Надлежни завод који води локални регистар
Завод за заштиту споменика културе Ваљево
Основ за упис у регистар
Решење Републичког завода за заштиту споменика културе Београд бр.1152/i од 26.10.1962. год.
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију
Службени гласник СРС 28/83

Формирана је у првој половини XIX века. Њен настанак везан је за име трговца Тешмана Солдатовића који је, као истакнути устаник, био старешина среза рађевског и члан Исправничества окружија подрињског у чину полковника. Окућницу чине Тешманов конак, начелство, три вајата, амбар, велика магаза, млекар, кош, хлебна пећ, пушница, вењак и приземна кућа. Осим вењака с почетка овог века и новије куће, најзначајније зграде су из прве половине XIX века. Тешманов конак грађен је над делом укопаним подрумом од ломљеног камена у бондручној конструкцији са испуном од сиге. Начелство је полубрвнара подигнута делом над подрумом у функцији апсане, док је пушница зидана опеком као и хлебна пећ наткривена великом дрвеном конструкцијом. Међу зградама од дрвета се издвајају амбар изузетних димензија, са нечитким натписом и годином 1835, и велика магаза од талпи. Као пример развијеног задружног домаћинства насталог у време ослобађања овог краја Србије од Турака, окућница Солдатовића улогом среског административног седишта представља јединствено сведочанство ове врсте које илуструје успостављање власти и управне организације српског друштва под кнезом Милошем. Кров конака препокривен је 1984, док су на осталим зградама обновљени кровна конструкција и покривач 1993–1994.