Формирана је у првој половини XIX века. Њен настанак везан је за име трговца Тешмана Солдатовића који је, као истакнути устаник, био старешина среза рађевског и члан Исправничества окружија подрињског у чину полковника. Окућницу чине Тешманов конак, начелство, три вајата, амбар, велика магаза, млекар, кош, хлебна пећ, пушница, вењак и приземна кућа. Осим вењака с почетка овог века и новије куће, најзначајније зграде су из прве половине XIX века. Тешманов конак грађен је над делом укопаним подрумом од ломљеног камена у бондручној конструкцији са испуном од сиге. Начелство је полубрвнара подигнута делом над подрумом у функцији апсане, док је пушница зидана опеком као и хлебна пећ наткривена великом дрвеном конструкцијом. Међу зградама од дрвета се издвајају амбар изузетних димензија, са нечитким натписом и годином 1835, и велика магаза од талпи. Као пример развијеног задружног домаћинства насталог у време ослобађања овог краја Србије од Турака, окућница Солдатовића улогом среског административног седишта представља јединствено сведочанство ове врсте које илуструје успостављање власти и управне организације српског друштва под кнезом Милошем. Кров конака препокривен је 1984, док су на осталим зградама обновљени кровна конструкција и покривач 1993–1994.