Манастир Павловац са црквом посвећеном св. Николи подигнут је на јужној падини Космаја, у долини коју образује Павловачки поток. Претпоставља се да је задужбина деспота Стефана Лазаревића. Ову теорију поткрепљује деспотово писмо упућено 1425. кнезу Дубровачке републике, писано у Павловцу. На први поуздан запис о манастиру наилази се у турском попису из 1536. Извори из XVII века га не помињу, тако да је највероватније срушен и опустошен у време Велике сеобе Срба, око 1690. Манастирска црква је грађена у духу моравске стилске школе. Триконхалне је основе, са конхама споља петостраним а изнутра полукружним, осмостраном куполом над централним делом грађевине и припратом изведеном истовремено када и наос. Фасадну декорацију чине четири прозорска отвора и камене розете. Начин градње павловачког храма указује на приморско порекло утицаја. Манастирски комплекс је остао у рушевинама до 1968. када су започета систематска археолошка истраживања. До 1973. конзервирани су откривени остаци профаних грађевина и обновљена је црква. После опсежних конзерваторско-рестаураторских радова, око 2000. цркви је враћена првобитна намена