Једнобродну, полуобличасто засведену манастирску цркву с припратом саградила је 1499. за женску монашку заједницу монахиња Ксенија са трима сестрама, Теофом, Мартом и Маријом. О томе сведоче сачувани ктиторски фреско-натпис као и њихови портрети на вотивној слици, сликани са неуобичајено високим степеном индивидуализације ликова. Живопис тога доба, премда постоји само на источном зиду припрате, изведен је сигурним цртежом, складном композицијом и богатим колоритом којима доминира засићени цинобер. Знатне измене првобитна црква је доживела у XIX веку: 1834. добила је нови иконостас, у седмој деценији су дозидани параклис уз јужни зид и пространи егзонартекс пред припратом и параклисом, који су живописани 1868. Вредна збирка старих икона обухвата и једну Богородичину, која би могла бити престона икона са првобитног иконостаса. Радови на заштити сведени су на препокривање цркве. Недавно је монашко сестринство удахнуло живот овом старом манастиру.