Крај пута, на левој обали реке Студенице у Придворици, налази се храм посвећен празнику Христовог Преображења, некада део манастирске целине. Датује се у крај прве половине XIII века на основу стилских одлика архитектуре, јер писани извори о настанку цркве не постоје. Као и сви споменици рашког сакралног градитељства, својим облицима и основом она повезује византијску и романичку уметност. То је једнобродна куполна црква са трансептом, широком олтарском апсидом, правоугаоним одељењима за проскомидију и ђаконикон и пространом припратом. Првобитно су уз западни травеј наоса постојали и параклиси. Унутрашњост је била осликана фрескама које су временом у потпуности ишчезле, вероватно као последица неколиких разарања. Грађевина је током средњег века доживела две обнове, што је у великој мери изменило њен изглед. До прве обнове је дошло, изгледа, у другој половини XVI столећа, можда одмах после 1557, а ктитор и мајстор заслужни за тада изведене радове сахрањени су уз цркву. Њихови надгробни споменици, са рељефно представљеним главама и натписима, секундарно су узидани у зидове храма током друге обнове средином XIX века. Конзерваторски радови придворичке цркве вршени су 1988. и 1997.