У клисури Јабланице, у селу Златарићи недалеко до Ваљева, налази се црква Светог Јована Крститеља. Предање али и турски извори сведоче о раном постојању манастира на овом платоу. Више пута паљена и разарана, црква данас обухвата храм, настао у другој половини XVI века, и пространу познију припрату. Једнобродна основа цркве подељена је пиластрима у три травеја. Над централним се уздиже доминантна купола високог цилиндричног тамбура, док је распон свода над бочним травејима смањен прислоњеним луцима. Олтарски простор, првобитно знатније спуштеног пода, завршен је споља и изнутра полукружном апсидом и нишама у функцији протезиса и ђаконикона. У спољном изгледу мирних, неразуђених фасада, карактеристичан је изостанак кубичног постоља. Фрагменти живописа показују поједине сцене из циклуса Великих празника и стојеће фигуре, док је првобитно на западној фасади, под тремом, био насликан Страшни суд. Колористички квалитети и сигуран цртеж сведоче о даровитости сликара јовањског храма. Пре 1706. браћа Јован и Јефта Витковић, аустријски официри из ваљевске нахије, обновили су цркву и подигли припрату, што им је као ктиторима дало право да буду сахрањени у порти. Истраживачки, радови на статичкој санацији и рестаураторски радови на архитектури и фрагментима живописа изведени су у периоду 1969–1972, а замена кровног покривача 2001.