Дом Српске православне црквене општине са школом у Земуну, саграђен од 1.VIII 1907 – 23. VIII 1909. године, једина је изведена репрезентативна јавна грађевина рано преминулог архитекте Косте Атанацковића Станишића. Специфичан положај, између улица Бежанијске, Светосавске и Рајачићеве, особеност облика а посебно спољна обрада намећу приступ анализи решења из два угла: здање је настало надахнуто идејом романтичарског историзма, као резултат и последица 'свести о досезању новог – националног стила' – 'српско-византијски стил'; али је истовремено и позно дело проистекло из праксе засноване на искуствима очигледно дуго утицајне Ханзенове бечке архитектонске школе. У решавањузидног платна дошло је по сажимања средњовековних градитељских традиција, које су одредиле несвакидашњу симбиозу различитих елемената – средњевековног утврђења са кулама, конака, европске палате са почетка ХХ века. У трагању за националним стилом ишло се ка историзацији грађевине у примени цитата из српске средњовековне архитектуре, али из неоренесансе и необарока на прозорима, порталима и декоративној пластици. Као изузетно ауторско дело ова вишенаменска грађевина са почетка века представља једну од највећих грађевина свог времена у старом језгру Земуна, и сведочи о развоју основног школства у Земуну.