Зграда Полугимназије у Шапцу је прва према плану изграђена школска зграда средином XIX века у Србији у духу западне архитектуре. Академски архитектонски концепт, заснован на елементима историјских стилова, планиран у Грађевинском одељењу Попечитељства унутрашњих дела по захтеву Попечитељства просвете, изведен је током 1856–57. Грађевина је правоугаоне основе, симетрично решена, једноставног просторног склопа, сведених облика. Има приземље и спрат. Наглашеној хоризонталној подели фасада ритмичним низом лучно завршених прозора, вертикални акценат даје плитко истурени средишњи ризалит са улазним вратима у приземљу. Око свих отвора је пластична профилација, са завршецима у облику гроздова. Кровни венац, богате геометријске профилације, над централним ризалитом има и низ стилизованих антропоморфних конзола које га носе. Зграда је од посебног значаја за развој просветитељства код нас, јер је везана за очување просветне традиције прве гимназије у Србији из 1836. После обимних конзерваторско-рестаураторских радова започетих осамдесетих година (1985–87) добила је нову намену – Народни музеј. Радови на заптити обављани су 1994. и 2004.