Прва је пројектована болничка зграда изграђена у Србији средином XIX века. Као једна од најстаријих болничких грађевина у Србији, значајна је за историју здравствене културе. Захваљујући Јеврему Обреновићу Шабац је 1826. добио прву (данас несачувану) зграду болнице у Србији, пре званичног одобрења за грађење Хатишерифом из 1832. Подигнута је 1865. у духу романтизма, чије се карактеристике огледају у примени боген-фриза испод кровног венца и неупадљивим елементима декорације медијевалног порекла. Ритмичност зидног платна постигнута је постављањем низа лучно завршених прозора. Средишњи ризалит наглашава атика са фризом слепих аркада испод кровног венца, као и два лучно завршена и симетрично постављена прозора у односу на врата. Приземна је грађевина са подужном основом. У неким деловима зграде примењен је најсавременији, за време настанка, конструктивни склоп – челични носачи са плитким пруским сводовима. У зграду је смештен Историјски архив, за чије потребе су обављени извесни конзерваторско-рестаураторски радови 1980–81, 1994, а обимнији захвати започети су 2006.