Грађење шабачког утврђења од стране Турака почело је 1471. Истовремено са утврђењем, јавило се и ново име – Шабац, непознатог порекла, уместо дотадашњег Заслон које се први пут у писаним изворима појављује средином XV века. Град са спољном и унутрашњом вароши и тврђавом у ужем смислу са девет кула, подигнут је од дрвета. Земљани ровови испуњени водом, повезани међусобно као и са главним током Саве, одвајали су сваки појединачни део града који је у почетку Турцима служио као база за упаде у крајеве преко Саве и као зимовник за војску. Ово стратегијски веома важно место више пута је мењало власнике, да би тек 1867. дефинитивно припало Србији. У првој половини XVI века, после поновног турског освајања, зида се четвороугаона тврђава од камена и опеке, са кулама кружне основе на угловима, око које се налазио дубок ров испуњен савском водом. Уз њу је изграђено и ратно пристаниште. У првим деценијама XVIII века Аустријанци врше преправке прилагођавајући тврђаву новим фортификационим захтевима. Презиђују се зидови града који уоквирују унутрашњи простор неправилне четвороугаоне основе, нова лучна капија малих димензија усеца се непосредно уз југоисточну кулу, а уз бедем према Сави озидано је седам лучних просторија. Основа тог аустријског плана, а делимично и остаци радова на самој тврђави, сачувани су и до данас. У унутрашњости утврђења обављана су археолошка истраживања 2004. године, док се 2005 и 2006. радило на конзервацији кула и бедема.