У селу Станичењу код Пирота нама непозната властеоска породица подигла је свој маузолеј, посвећен Св. Николи. У фреско-натпису, исписаном на западном зиду изнад улаза, забележено је да су Арсеније, Јефимија, Константин и још неки чланови, чија су имена избрисана, сазидали и осликали цркву 1331/2, у време бугарског цара Ивана Асена и видинског господара Белаура. Њихова гробна црква, скромно зидана речним облутком, једнобродна је пресведена грађевина. Касније дозидана припрата и анекс са јужне стране цркве нису сачувани. Припрата са отвореним дрвеним тремом подигнута је у XIX веку. Фреске у Станичењу особене су због своје галерије портрета. Од десет ликова четири су приказана постхумно, са рукама прекрштеним на грудима. Породични заштитник, св. Никола, загрливши Константина, препоручује њега, његову жену и сестру Богородици са Христом. Арсеније и Јефимија представљени су као монаси, са дечаком Крубаном, вероватно својим унуком. У вишим зонама илустровани су циклуси Великих празника и Страдања Христовог, док су пророци били насликани у своду. На западној фасади виде се композиције из циклуса св. Николе. Црква је археолошки истражена, а архитектура и сликарство конзервирани су 1979. године.