Подигнута је на десној обали Лепенице између 1851. и 1853. Временом је прерасла у војно-технички завод – тополивницу. У доба настанка представљала је најважнији индустријски објекат у Србији. Развој тополивнице и потреба за радном снагом као и мајсторима допринео је изградњи Крагујевца, подизана су стамбена насеља, а Крагујевац је све више добијао физиономију града. Почетак развоја тополивнице везан је за име Француза Шарла Лубриа, првог директора, који је створио уз њу и прву занатску школу 1854. Основу грађевинског комплекса чине четири хале симетричне по попречној оси. Два бочна дела нешто су нижа, двоспратна, са једносливном кровном конструкцијом. Хале у средини су прекривене двосливним крововима, а унутрашњи простор је једноетажни. Предњи део старе ковачнице адаптиран је у музеј, након обављених конзерваторских радова 1953.