У Крагујевцу, престоници Србије од 1818. до 1841, подигнуто је 1859. скупштинско здање у порти старе цркве, крај места где су се одржавала прва скупштинска заседања и где је 1835. обнародован први српски устав – Сретењски. Приземна је грађевина правоуогаоне основе, плитких темеља од ломљеног камена, зидова од опеке, поједностављеног изгледа, без декоративних елемената осим плитких пиластара. Сала за заседања замишљена је као пространа дворана са стубовима. зграда је од посебног значаја за историју српског народа, јер је прва ове врсте подигнута у Србији. У њој су одржана заседања и донете одлуке које су утицале на развој историјских догађаја и судбину државе и народа, као објављивање рата Турској 1876. и саопштавање услова Берлинског конгреса о независности Србије и територијалном проширењу. Грађевина је временом претрпела веће промене, па је после конзерваторских радова 1984–92. и 1998. овде смештена стална музејска поставка.