Кућа у којој се родио књижевник Борисав Станковић (1875–1927, Београд), налази се у Баба Златиној улици бр. 7, у некадашњој Доњој мали, на плацу који је купила Борина баба по којој је улица и добила име. Подигнута је 1855. као четвороделна кућа са отвореним тремом и доксатом под којим је улаз у подрум. Грађена је у бондруку са испуном од чатме, крова покривеног ћерамидом. Као варијанта развијене моравске куће које су ницале по варошима Поморавља и источне Србије, она представља вредан споменик народног градитељства. После конзерваторско-рестаураторских радова, изведених 1966, у њој је смештен Музеј Боре Станковића. Одгојен у бабиној кући, без рано умрлих родитеља, Бора је остао привржен времену и средини коју је памтио из детињства или бабиних казивања, приказавши је искрено и непоштедно. Појединац и његова судбина у вртлогу исконског љубавног нагона и варљивог материјалног и друштвеног статуса, заоденут патријархалним моралом са крутим забранама и ограничењима, у средишту су свих збивања његовог дела. Међу српским реалистима изразит регионалиста по тематици, он је по психологији ликова, поступку и стилу један од зачетника наше модерне прозе.