Близу извора реке Тамнаве, у селу Миличиници, налази се храм Св. Ђорђа, градитељско остварење неимара Игњата Петровића. Захваљујући низу натписа на самој цркви и на богослужбеним предметима познати су нам како подаци о настанку ове богомоље тако и имена њених приложника. Изградња је започета 1791, довршена следеће године, а 1794. окончани су сви радови везани за унутрашње уређење. Храм чини полукружна олтарска апсида, наос, припрата са данас делимично срушеном галеријом и отворени, такође полукружни трем. Кров је покривен кратком шиндром. Прецизност у изради и богата дрворезбарена декорација главне су одлике ове брвнаре. Орнаменти су концентрисани на вратима, довратницима и надвратницима, преградама које централни простор храма одвајају од олтара, односно припрате. Високим степеном естетске и занатске обраде пажњу привлаче касетирана врата са розетама и адосирани змајеви, првобитно део иконостаса. Престоне иконе у Миличиници настале су истовремено са црквом и дело су непознатог зографа из Хаџи Рувимовог уметничког круга, можда истог који је радио у Богородичиној цркви у Докмиру. Миличиначки храм данас више није активан; конзерваторски радови мањег обима вршени су 1952, 1976. и 1996.