Градитељска делатност у предустаничкој Србији с краја XVIII века огледа се пре свега у обнављању порушених и изградњи нових црквених споменика. У том таласу обнове поправљена је 1793. црква Св. арханђела Михаила у манастиру Ћелијама, смештеном на левој обали речице Градац, у атару села Лелића код Ваљева. О времену изградње старе ћелијске цркве нема историјских података, али се због облика своје архитектуре она смештена у градитељство позног средњег века. Једнобродна је грађевина са необичним решењем куполног склопа. Уместо уобичајених пиластара куполна конструкција ослања се на моћне, тешке зидове и степенасто постављене лукове, а прелаз од квадратне основе до деветостраног тамбура изведен је помоћу тромпи, ретко извођених на нашим црквама. И зидани иконостас има конструктину функцију преузимања дела сила потисака од куполе. У XVIII веку манастир је често помињан по деловању својих духовних житеља. Као средиште најзначајнијих верских и политичких активности ваљевског краја често је био мета турских напада. За време I српског устанка у манастиру је била болница, што је изазвало нову турску одмазду 1810, па су монаси већ следеће године обновили цркву. Тада је дозидана припрата. Иконостас, који је 1798–1800. сликао Петар Николајевић Молер, уметник и војвода из српских устанака, уништен је 1810, а нови је 1816. сликао Петров братанац, Јеремија Михаиловић. У порти манастира сахрањен је Илија Бирчанин, погубљен у сечи кнезова 1804.