Налази се на углу Бежанијске улице бр. 18 и Светосавске. Саграђена је 1793. и са објектом у дворишту чини јединствену целину. Исти тип полуобличасто засведених подрума на обе зграде говори о њиховом истовременом настанку. Главна зграда има подрум, приземље и спрат формиран од високог мансардног крова, покривеног бибер црепом. Двотрактног је типа и двојне, стамбено-пословне намене. У приземљу се налазила кафана „Краљевић Марко”, а на спрату простор за становање. У погледу стилских обележја припада прелазном стилу, од барока ка класицизму, карактеристичним за прелом столећа, са више класицистичких елемената у обликовању. Током времена је преправљена, нарочито приземни део. Помоћна зграда је приземна, са двосливним кровом покривеним бибер црепом. Jедан је од ретких сачуваних примера градске куће из XVIII века у градитељском наслеђу Земуна и значајно сведочанство оног периода у коме је довршено формирање његовог старог језгра у једну од највећих и најлепших урбаних целина Војне границе. Позната је као Ичкова кућа, јер је према предању у њој становао Петар Ичко, једна од централних личности Првог српског устанка, трговачки конзул и посредник између земунских, солунских и других трговаца, који је у Земуну боравио 1802–1803. Конзерваторски радови изведени су 1990–91.