Налази се у Господар Јевремовој улици бр. 19. Саграђена је 1836. за београдског трговца Милоја Г. Божића, о чему сведочи натпис на тимпанону изнад улазног трема. Зграда је приземна, надзидана над подрумом срушене турске грађевине, на неравном терену који се спушта према Дунавској падини. Пример је грађевине прелазног типа у београдској архитектури XIX века, са архитектонско-просторним решењем симетричних градских кућа балканског типа, док фасаде својим пропорцијама, ритмом отвора и декоративним архитектонским елементима наговештавају утицај западноевропске архитектуре класицистичке оријентације. Са уличне стране је главни улаз са малим истуреним тремом са два полукружна стуба и засведеним пролазом. Пространо предворје наставља се у унутрашњи хол и диванхану, а лево и десно од овог простора смештене су по три просторије. Током XIX века зграда је имала искључиво стамбену намену. До 1920. била је власништво Ристе Хаџи Поповића, од 1920–1924. у њој се налазио атеље и стан вајара Томе Росандића, од 1924–1951. претворена је у „сликарску кућу“ у којој су живели и стварали многи београдски сликари и вајари, а од 1951. у њој је Музеј позоришне уметности. Конзерваторски радови на објекту извођени су 1951–53, 1968–67. и 1987.