Налази се у улици Краља Милана бр. 2. Саграђена је 1870–71. по пројекту Александра Бугарског као породична кућа Димитрија Голубовића. Од 1879. у њој се налазило Министарство просвете Краљевине Србије, после Другог светског рата Министарство просвете Србије, Југословенски завод за продуктивност рада и, данас, Вукова задужбина. Честим преправкама и доградњама добрим делом је изменила своју првобитну архитектонску физиономију, а посебно после 1912. када је дограђено дворишно крило и реконструисана главна фасада, по пројекту Бранка Таназевића, у српско-византијском стилу. Зграда има подрум, приземље и спрат. Фасада је решавана симетрично, са наглашеним ширим централним делом са троделним лучним завршетком, издвојеним од бочних делова пиластрима. Богата пластична декорација изведена је у виду стилизованог преплета моравске школе. Полихромија фасаде постигнута је контрастом жутих равних површина зида и тамноцрвеног пластичног украса. Ентеријер објекта, такође изузетно богате декоративне обраде, изведен је по нацртима Драгутина Инкиострија Медењака, са обележјима националног стила. Зграда у целини представља посебно значајан и нов пример „новог српског стила“ у еклектичкој архитектури Београда почетком XX века. Конзерваторско-рестаураторски радови извођени су 1985. и 1997, а адаптација и рестаурација фасада 1998. и 2004.