Саграђен је између 1892. и 1895. по пројектима београдског архитекте Владимира Николића, на месту на коме се до тада налазио „Пашин конак“, прва резиденција поглавара Српске цркве по пресељењу архиепископије у Сремске Карловце. Идеја о изградњи нове репрезентативне резиденције потекла је од митрополита Стефана Стратимировића, али је спроведена у дело заслугом патријарха Георгија Бранковића. Зграда има подрум, приземље и спрат. Основа је у облику ћириличног слова „Ш“, са фронтом окренутим према Тргу, и крилима према врту. На средње, унутрашње, крило додат је трем који носи придворску капелу посвећену св. Димитрију. Двор је репрезентативна јавна грађевина типа градских палата са краја XIX века, обликована са стилским одликама историцистичке архитектуре, са елементима ренесансе и барока. Основна декорација изведена је вертикалном градацијом рустике и украса тосканског типа. Посебно је наглашена главна фасада, са централним ризалитом истакнутим балконом, монументалном куполом и степеништем, и бочним ризалитима. Декорацију капеле Св. димитрија, иконостас, тронове, витраже и зидне слике израдио је Урош Предић до 1896. Комплексу двора припадају и Стари двор у врту уз поток, из друге половине XVIII века, и економско двориште са друге стране потока, које је свој данашњи облик добило почетком XX века. Конзерваторски радови рађени су 1989–90. и 1994–95