Због посебне очуваности изворног стања, посебно место међу фрушкогорским манастирима припада Петковици. По предању, цркву је подигла удовица Стефана Штиљановића и ту као монахиња провела своје последње дане, док се у писаним изворима помиње у XVI веку. Шишатовачки метох постала је још од 1741. Пореклом основних облика – триконхална основа сажетог плана са куполом и припрата као посебна просторна јединица – везује се за одјеке цркава моравске групе, али је особеном чине споља четворостране апсиде, постоље куполе засечено на угловима тако да образује осмоугаоник, три нише на јужној фасади обликоване са посувраћеним луком и асиметричан положај прозора. Зидне слике добила је 1588. трудом монаха Акакија. Њихов садржај, распоред и иконографија казују да је творац идејног програма морао бити у то доба веома добро богословски обавештен. Тројица сликара извела су сложену декорацију која обухвата одабране сцене из циклуса Великих празника, Страдања, Христових посмртних јављања, по две сцене из циклуса арханђела и Богородице, царски Деизис уклопљен у програм проскомидије, лик св. Георгија Новог Кратовца. Својим несумњивим ликовним вредностима живопис припада оном уметничком току који се ослања на штампане предлошке. У II светском рату црква је знатно пострадала, а тада је уништен и иконостас ктитора Миленка Вучковића из 1735. Опсежни конзерваторско-рестаураторски радови спроведени су у периоду 2002-2005.