Изграђена је између 1873. и 1878. на месту цркве с почетка XVIII века, према пројекту архитекте Светозара Ивачковића. Конципирана је у неовизантијском стилу, насталом као последица романтичарског заноса према херојској прошлости и реалне потребе да се успостави континуитет са најславнијим остварењима српског средњовековног градитељства. То је једнобродна грађевина крстообразне основе са куполом монументалне величине и високим звоником издвојеним попут средњовековног пирга. Прецизно осмишљена фасадна декорација са богато профилисаним кровним венцима, вишеделним прозорским отворима, полукружно завршеним и чипкастим розетама, истиче репрезентативност Преображењског храма. За главне неимарске послове ангажовани су Фрања Ерлмајер из Београда и Михајло Томић из Панчева. Иконостасну преграду, изведену према пројекту Милорада Рувидића и Бранка Таназевића, осликао је 1911. Урош Предић у духу академског реализма. Зидним сликарством којим доминирају историјске композиције Стеван Алексић је украсио унутрашњост цркве. Током 2003. изведени су конзерваторско-рестаураторски радови на звонику цркве.