Подигнута је 1899. када је у новоизграђену зграду пренет стари механизам купљен у Падеју. То је зграда посебног просторно-конструктивног склопа, условљеног начином покретања млинског механизма. За разлику од зграде исте намене (воденица и ветрењача), са погоном зависним од природних услова (воде и ветра), сувача применом животињске снаге омогућава слободан избор локације и несметан стални рад. Кружне је основе, формиране од 14 опеком зиданих стубова који носе доминантну кровну конструкцију у облику вишестране пирамиде у функцији погонског простора, и двосливно покривеног, правоугаоног дела подељеног на млин и млинареву собу. Бочно уз правоугаони део дозидана је помоћна просторија, а уз северни зид просторија са тремом у њеном продужетку ослоњеним на два стуба. Механизам у кружној просторији покрећу коњи, док се мељава врши у млинском делу у којем су смештени каменови и сита на споју кружне и правоугаоне основе. Сувача у Кикинди представља можда једини у нас сачувани пример ове врсте објеката традиционалне технике којих је само у Кикинди било на десетине. Конзерваторски и рестаураторски радови извршени су 1990.