Још 1555. у старију цркву Новог Хопова донете су мошти чувеног светог ратника Теодора Тирона, што је осигурало посебно место хоповској међу другим фрушкогорским монашким заједницама. На месту старе цркве су Лацко и Марко Јовшић из Горњег Ковина, подигли 1576. нову цркве Светог Николе, најрепрезентативнији храм своје епохе. Развијене триконхалне основе са куполом и пространом припратом, храм и обрадом фасада тежи декоративности моравског градитељства које је имао за узор. Појединости, какве су витке слободне колонете које оперважују тамбур куполе, на пример. сведоче о инвентивности мајстора новога доба. Живопис цркве извела је 1608. грчка путујућа сликарска радионица, која је далеко на север пренела особене критске и светогорске иконографске обрасце. Фреске у припрати, јединствене по стојећим фигурама распоређеним у два појаса, обухватају ређе приказиване циклусе, каква су Дела апостолска. Насликали су их неки други грчки мајстори 1654. Столећима тесно везан за влашке и молдавске дародавце, манастир је процват доживео током XVIII века, када је основана сликарска школа Арсенија и Нила, изграђени нови конаци (1728–60) и звоник пред припратом (у 6. деценији) као и барокни иконостас са дуборезом Паула и Антона Резнера (1768) и иконама Теодора Крачуна (1776). Просветитељ Доситеј Обрадовић ту се замонашио и три године боравио у Новом Хопову. Више пута разаран, манастир је погром доживео током II светског рата, а конзерваторско-рестаураторски радови изводе се почев од 1950.