Комплекс чини неколико објеката смештених у пространом парку, организованом по принципу енглеских вртова, на властелинском поседу насталом у другој половини XVIII века. Мањи дворац саградио је Марфи Липот на прелазу из XVIII у XIX век, као приземну грађевину, правоугаоне основе, са дворишним тремом на витким стубовима и декоративно обликованим капителима. На уличној фасади наглашен је плитки централни ризалит, док су прозорски отвори једноставни, са плитким оквиром и наглашеним кључним каменом. Велики дворац саградио је Никола Безереди између 1834. и 1837, по плановима непознатог бечког архитекте, као класичан пример репрезентативне спахијске резиденције. Објекат је приземна грађевина, правоугаоне основе, једноставних фасада, са низом прозора који имају раван профилисани натпрозорник подупрт конзолама у облику волуте, а у доњем делу низ балустера. На источној страни налази се класицистички портик са приступном рампом и степеништем, који подржавају четири дорска стуба надвишена троугаоним тимпаноном, а на страни према врту тераса са степеништем. Стилске одлике епохе, декоративни детаљи, богатство декорације, распоред просторија, обрада и опрема ентеријера, употпуњују репрезентативност објекта. У истом класицистичком стилу био је изграђен и трећи објекат, павиљон у врту, који је сада срушен. Насупрот великог дворца сачувана је економска зграда, чија дворишна фасада понавља елементе са старијег дворца. Конзерваторско-рестаураторски радови изведени су између 1985. и 1988.