Црквени конак у Топчидеру грађен је од 1830. до 1832. године. Рађенје у духу традиције домаћег профаног градитељства (модрифицирании облик веће шумадијске куће бондручаре са подрумом и приземљем). Подрум је зидан од камена, пприземље у бондручном систему. Главном фасадом са дрвеним степеништем и тремом, конак је окренут улици, а унутрашњом, са улазом, према порти. Фасаде су једноставне обраде, мирних површина. Кров је четвороводни, са настрашницом, покривен старом левкастом ћерамидом. У конаку је било седиште првих митрополита Милентија Павловића (1831-1833). и петра Јовановића (1833-1859). У њему је израђен први Устав православне цркве у Кнежевини Србији (јула 1835.), који је усвојила Народна скупштина у Крагујевцу 31. јануара 1836. године, У току друге половине XIX века и у ХХ веку до данас, конак служи као стан за свештеника Топчидерске цркве.