Топчидерска целина пружа се дуж долине Топчидерске реке, од Раковице до утока у Саву. Омеђена је релативно густим урбаним ткивом околних насеља. Већ пуна два века, паралелно са Београдом, Топчидер се развијао као простор намењен одмору и боравку у природи. Од XVIII века овде су подизани летњиковци, ловишта и ловачке куће. Током XIX века, око грађевина из времена кнеза Милоша, резиденцијалне целине која је настала између 1831. и 1834. усред најширег дела топчидерске котлине и њеног централног језгра (конак, Топчидерска црква, Свештеничка кућа, економске зграде), овај простор се плански уређује, праве се паркови, оснива огледно пољопривредно добро са расадницима, воћњацима и виноградима. Топчидер је уз грађевине које су настајале касније током XIX века, полако постајао центар политичке власти и културног живота. Почетком XX века настаје комплекс Двора на Дедињу са Гардом, многи спортски терени и дечија летовалишта. Грађевине из различитих временских периода, очувано просторно решење из XIX века, паркови са чесмама, фонтанама и јавним споменицима, споменици индустријског и спортског карактера и бројни историјски догађаји карактеришу богато наслеђе ове целине, једне од највећих заштићених у Београду, и дају јој посебан значај. Санација и рестаурација споменика Арчибалду Рајсу обављене су 2006.