english
Топчидер
Основни подаци
Место
Општина
Период
Период градње
XIX-XX век
Категорија
Редни број у централном регистру
ПКИЦ 16
Датум уписа у централни регистар
05.05.1988.
Редни број у локалном регистру
7
Датум уписа у локални регистар
30.03.1988.
Надлежни завод који води локални регистар
Завод за заштиту споменика културе града Београда
Основ за упис у регистар
Одлука о допунама одлуке о проглашењу одређених непокретности на територији града Београда за културна добра 'Службени лист града Београда' бр. 16/87 од 10.07.1987.
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију
Службени гласник СРС 47/87

Топчидерска целина пружа се дуж долине Топчидерске реке, од Раковице до утока у Саву. Омеђена је релативно густим урбаним ткивом околних насеља. Већ пуна два века, паралелно са Београдом, Топчидер се развијао као простор намењен одмору и боравку у природи. Од XVIII века овде су подизани летњиковци, ловишта и ловачке куће. Током XIX века, око грађевина из времена кнеза Милоша, резиденцијалне целине која је настала између 1831. и 1834. усред најширег дела топчидерске котлине и њеног централног језгра (конак, Топчидерска црква, Свештеничка кућа, економске зграде), овај простор се плански уређује, праве се паркови, оснива огледно пољопривредно добро са расадницима, воћњацима и виноградима. Топчидер је уз грађевине које су настајале касније током XIX века, полако постајао центар политичке власти и културног живота. Почетком XX века настаје комплекс Двора на Дедињу са Гардом, многи спортски терени и дечија летовалишта. Грађевине из различитих временских периода, очувано просторно решење из XIX века, паркови са чесмама, фонтанама и јавним споменицима, споменици индустријског и спортског карактера и бројни историјски догађаји карактеришу богато наслеђе ове целине, једне од највећих заштићених у Београду, и дају јој посебан значај. Санација и рестаурација споменика Арчибалду Рајсу обављене су 2006.