Идеја о подизању споменика Незнаном јунаку јавила се готово истовремено у већини савезничких земаља, после Првог светског рата, као општа потреба за изражавањем захвалности ратницима који су погинули за слободу. На Авали су 1922. сељаци из околних села подигли скроман споменик у виду каменог крста на месту гроба непознатог ратника. Касније, 1934–1938. подигнут је данашњи споменик према пројекту вајара Ивана Мештровића. Архитектонским решењем захваћен је читав комплекс на месту средњовековног града Жрнова. Споменик је постављен на врху заравњеног брега, са дугим приступним стазама које воде до два улаза у гробницу. Грађен је од црног јабланичког гранита, конципиран у облику маузолеја, у класичној форми увећаног саркофага на постаменту од шест степеника. Са обе стране улаза постављене су по четири гранитне каријатиде – фигуре жена у народним ношњама југословенских народа, изведене без реалистичког наглашавања фолклорних елемената. Споменик заузима значајно место у опусу Мештровићеве меморијалне архитектуре, као маузолеј јавне намене у коме су пејзаж, архитектура и скулптура подређени основној идеји како би се нагласила монументалност, репрезентативност и симболика, у складу са наменом споменика као симболичног места одавања почасти свим ратницима палим за слободу на овим просторима. Околина је уређена 2006. године.