Царичин град је подигнут у византијској провинцији Илирик, у којој је рођен цар Јустинијан, као његова задужбина Iustiniana Prima. Смештен је у подножју планине Радан, у Пусторечком басену, на узвишеном издуженом платоу између Свињаричке и Царичинске реке. Чине га Горњи, Средњи и Доњи град. Све три целине опасане су посебним бедемима и кулама. Горњи град је неправилног полигоналног облика. На средини кружног трга – форума налазила се царска статуа од бронзе. Кружни трг и главне улице делиле су Горњи град на четири веће зоне. Епископска базилика са баптистеријумом, епископска палата и базилика са криптом су главне грађевине у Горњем граду. До сада је откривено 9 базилика, велики број репрезентативних јавних грађевина, занатски центри, водовод и други објекти, уз обиље покретног археолошког материјала. Посебно треба издвојити базилику са трансептом због јединствених подних мозаика чији распоред и симболика доприносе бољем разумевању литургијских обреда који су вршени у њој. На капителу при улазу у средњи брод ове базилике пронађен је монограм ктитора Јустинијана. Живот у Царичином граду трајао је током VI и почетком VII века, када је прекинут словенско–аварским разарањима. Прве комплексе Царичиног града открио је Владимир Петковић 1912. Археолошка истраживања и конзерваторски радови, са прекидима, трају до данас.