Објекат је саграђен 1922-26. године по идејном пројекту Петра Поповића и уз учешће Драгише Брашована у разради пројекта. Извођач објекта био је Милан Секулић (Предузеће 'Архитект'), а намена се од настанка до данас није битније мењала: становање у горњим спратовима, пословни простор у мецанину и ресторан у приземљу и подруму. Објекат у целини садржи све одлике академског маниризма и представља типичну велику зграду подигнуту 'за ренту' у центру градa. Декоративни систем ослања се на елементе необарока у обликовању угаоне куполе, док је на корпусу грађевине ближи академизираној варијанти сецесије. Назив 'Руски цар' везује се за назив старог приземног објекта који је на истом месту постојао све до подизања новог објекта. У међуратном периоду Кафана 'Руски цар' имала је изглед отменог београдског локала у коме се поред представника тадашњег 'отменог света' окупљала и интелигенција. Значајан је податак да су седнице Удружења српских инжењера и архитеката држане у Кафани 'Руски цар' и то и пре и после I светског рата и у старом и у новом објекту. Од уметника и књижевника редовни посетиоци били су Михајло Петров, Вељко Петровић, Бранислав Нушић. Оригинални ентеријер Кафане 'Руски цар' уништен је приликом реконструкције почетком шездесетих година када је у овом простору отворен први ресторан са самоуслуживањем 'Загреб'.