Гробница је случајно откривена 1953. на десној обали Нишаве, на терену касноантичке некрополе у Јагодин-мали. Зидана је опеком, правоугаоне је основе, димензија 2,63x2,23 m и полуобличасто засведена (висина у темену свода 1,78 m). Са источне стране налази се степениште којим се силазило до улаза затвореног каменом плочом која се вертикално спуштала у жљебове довратника. Унутрашњост је преградним зидовима подељена на четири гробна места. На западном зиду се налази правоугаона ниша. Унутрашњост гробнице је сликана al fresco. На источном зиду изнад улаза насликан је Христов монограм у венцу од палмових грана, док су на странама поред улазних врата стојеће фигуре идентиковане као апостоли Петар и Павле. На западном зиду се налази Христов монограм окружен венцем и нимбом и две стојеће фигуре за које се не може са сигурношћу тврдити да ли представљају библијска лица, мученике или портрете сахрањених у гробници. На зидовима је приказ рајске ограде, а изнад ње и на своду симболи раја – винова лоза, гроздови и представе птица. Гробница је опљачкана још у античком периоду, тако да није дала покретни материјал који би је ближе хронолошки определио. На основу аналогија у декорацији могуће ју је датовати у време од средине IV до половине V века. Конзерваторски радови су обављени 1954. и 1958, тако да је гробница и данас приступачна.