Посвећена светој Тројици, црква у Горњем Матејевцу код Ниша једна је од малобројних сачуваних грађевина преднемањићке епохе. Невеликих размера, једнобродна, са споља и изнутра полукружном олтарском апсидом, црква има облик сажете варијанте уписаног крста са куполом. Парови пиластара деле унутрашњост на три неједнака травеја. Бочни травеји су полуобличасто засведени, док се над средњим уздиже купола. У основи правоугаони облик овог травеја условио је споља шестострано постоље куполе и плитке пандантифе. Купола има осмострани тамбур, спојевима страница постављен у правцу исток–запад, са четири прозора. Нише у северном зиду преузимају функцију проскомидије. Декоративна обрада фасада огледа се како у оживљавању двостепеним слепим нишама тако и у начину коришћења градива (ћелијасто зидање, насатично и на зуб постављена опека). Трагова зидног сликарства нема. Како су у XVI веку Дубровчани користили цркву као своју богомољу, то би највероватније из тог времена потицали у темељима сачувани остаци припрате, као што и своје популарно име црква данас дугује њима. На основу остатака грађевине и резултата археолошких радова изведених 1969, конзерваторско-рестаураторским радовима у периоду 1968–1974. архитектури цркве враћен је првобитни облик.