english
Црква брвнара св. четрдесет мученика
Основни подаци
Предметна одредница
Црква брвнара св. четрдесет мученика
Место
Општина
Период
Период градње
1823
Категорија
Редни број у централном регистру
СК 62
Датум уписа у централни регистар
18.06.1981.
Редни број у локалном регистру
62
Датум уписа у локални регистар
17.05.1981.
Надлежни завод који води локални регистар
Завод за заштиту споменика културе града Београда
Основ за упис у регистар
Решење Завода за заштиту споменика културе града београда бр.772/4 од 23.12.1965.год.
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију
Службени гласник СРС 14/79.
УДК
726.7(497.11)

Према историјским изворима, првобитна црква брвнара у Вранићу постојала је у XVIII веку на другој локацији, одакле је почетком следећег столећа пренета на данашње место. После слома устанка 1813. Турци су је спалили, а на њеним темељима је 1823. подигнут постојећи храм Св. Четрдесет мученика. Грађен је од храстових брвана, са седмоугаоном олтарском апсидом и припратом одвојеном од наоса преградом са аркадама. Северна и западна врата декоративно су резбарена и бојена. Црква је имала стрми кров покривен шиндром, који је у преправкама почетком нашег века замењен кровним покривачем блажег нагиба и са бибер црепом. У исто време је и ентеријер претрпео низ измена: уклоњен је првобитни хор тако да је у припрати остало само степениште, а засведена таваница замењена је равном, од шашовца. Том приликом је скинут горњи део иконостаса из 1828; како је највећи део његових делова сачуван у новој цркви Св. Илије (1878), могуће га је у целини реконструисати. Иконе се приписују Константину зографу, који је током друге и треће деценије XIX века извео низ иконостаса за цркве брвнаре по Србији. Осим богате збирке икона и других богослужбених предмета, у Вранићу је сачуван црквени мобилијар из XVIII столећа. Мањи заштитни радови изведени су 1951, а археолошко истраживање 1975.