Предања везују ову цркву под Мучњем за ктиторску делатност деспота Стефана Лазаревића. Иако легенде нису сасвим без основа будући да и резултати археолошких истраживања указују на постојање старијег храма, архитектонски склоп и сачувани живопис сведоче да је данашња црква дело уметничких схватања прве половине XVII века. По типу једнобродне основе са три травеја, полукружној апсиди, куполи над средњим и полуобличастим сводовима у пуној ширини брода над бочним травејима, припадала би скупини цркава које су настале по узору на рашке средњовековне храмове. Двојица сликара потпуно различитог образовања, талента и стилских схватања, нису успели да остваре усаглашену целину. Један од њих, следбеник плодног попа Страхиње из Будимља, извео је већи део живописа, док радове другог, знатно бољег, одликује склоност иконопису, елеганција издужених фигура и моделовање бојом. Ипак, поседовали су особене предлошке, па њихове фреске имају изразито занимљиву иконографију. Најзначајније иконе на иконостасу – царске двери и надверје са Недраманим оком – дело су Симеона Лазовића из 1805. У неко време пред старом западном фасадом дозидана је пространа припрата и отворен још један, северни улаз у цркву. Археолошки, конзерваторски и рестаураторски радови на архитектури и живопису цркве извођени су 1971–1972, 1973–1975. и 1987.