Као главна богомоља, данас у Господар Јевремовој улици бр. 11, назив је добила по барјаку којим се давао знак другим џамијама за почетак молитве. Задужбина султана Сулејмана II, једина је џамија од некада многобројних на тлу Београда. Подигнута је између 1660. и 1688. и припада типу једнопросторних грађевина квадратне основе, са куполом ослоњеном на осмоугаони тамбур. На свакој страни обимних зидова су по два прозора и по један на странама осмоугаоног тамбура, који се завршавају шиљатим луцима. Минаре има шерефет (балкон) са скромном профилацијом на доњој страни. Зидана је каменом, док је минаре од опеке. Током своје историје више пута је рушена или је мењала функцију. У аустро-турским ратовима 1717–1739. била је претворена у католичку цркву. Обновљена је као џамија 1739. Михајло Обреновић се помиње као њен обновитељ 1860. У време српско-турских ратова 1876–1878, када су Турци протерани из Београда, џамија је опустела, а њену обнову за верске потребе предузео је краљ Александар Обреновић 1893–94. Нова оштећења настала су у Другом светском рату, па је 1945. поправљена. Конзерваторски радови са статичком санацијом минарета обављени су 1961, након формирања Завода за заштиту споменика културе града Београда. Последња оштећења учињена су марта 2004. године приликом националистичких демонстрација. Том приликом девастиран је унутарњи простор џамије, док је околни стамбени простор претрпео пожар. Последице девастације су отклоњене током 2004–2005. Пројекат обнове изведен је под надзором Градског завода за заштиту споменика културе.