У историјским изворима нема поузданих података о времену настанка цркве Св. арханђела Михаила, осим да је почетком XVIII века, по одласку Турака из Баната, остала у рушевинама. Импозантна грађевина подигнута на реци Тиси недалеко од Новог Бечеја, својом основом као и просторним распоредом карактеристичним за бенедиктинске цркве у прелазној варијанти романоготичког стила (полукружни, благо преломљени луци и узани, полукружно завршени прозори) упућује на могућност да је градња започета крајем XII или почетком XIII века. О монументалним претензијама градитеља сведоче коришћени материјали – мермер, тесани камен, пешчар и опека. Арачка црква је тробродна базилика без трансепта, засведена крстастим сводовима, са три полукружне олтарске апсиде, уз које је крајем XIV века дозидан готички звоник. Богат архитектонски украс на фасадама у виду слепих аркада, пиластара, колонета и велике розете на западној фасади сачуван је у фрагментима. Капители и конзоле имају разноврсну декоративну пластику са фигуралним и биљним мотивима. Приликом ископавања 1879. откривена је надгробна плоча са представом светитеља, украшена трочланом преплетном траком, која се датује у XI век. Новија археолошка истраживања потврђују да су са северне стране цркве постојали конаци. Конзерваторски радови су обављени током 1970/72.