Манастир Градац, задужбина краљице Јелене Анжујске, подигнут је у последњој четвртини XIII века на шумовитим падинама Голије, западно од Брвеника. Црква Благовештења је једнобродна грађевина са куполом, трочланим олтарским простором, правоугаоним певницама, припратом са две капела призидане уз њу. У обради архитектуре појављују се готички и романоготички елементи, док по просторном склопу градачка катедрала припада споменицима рашке стилске групе. Око 1275. осликана је фрескама које су се само делимично сачувале. У олтарском простору су композиције Причешћа апостола и попрсја Богородице и мртвог Христа у конхама ђаконикона и проскомидије. Из циклуса Великих празника виде се у наосу: Рођење Христово, Христов улазак у Јерусалим, Распеће Христово и Успење Богородице. Ктиторска композиција је на јужном, а композиције историјске садржине на западном зиду наоса. У припрати су Благовести, Богородичин циклус и Васељенски сабори. У југоисточном делу порте налази се мала црква Св. Николе. Вероватно је настала пре завршетка главне цркве. Сликарство из XIV века сачувано је само у фрагментима. Благовештењска црква је реконструисана, а живопис је конзервиран у периоду од 1962–1973, а после изградње новог конака 1990. у манастиру је обновљен духовни живот.